Sve se dogodilo tako brzo da je Nataša jedva uspela da shvati šta se dešava. Činilo se da su se jedva zaručili za Makima i već su izašli iz civilnog registra kao da ih je neko gurnuo napred. Ni Kafić ni prijatelji – sve je otkazano jer je, kako kažu, bilo gubljenje novca. Umesto svadbenog banketa, odlučili smo da uštedimo – taj novac će se koristiti za buduće stanovanje.
– Shvatate, Nataša, dok drugi troše novac na sva sranja, već ćemo spakovati pola stana!
– Hajde, Max … to je samo naše venčanje…
– Pusti, ne brini! Važno je šta je između nas, a ne emisija za goste. Zar ne?
Uzdahnula je i složila se. Naravno, ljubav je važna. Kakav pametan Mak je njen. Što je više razmišljao o svojim rečima, postajao je sigurniji da je u pravu. Savršen muž, inače se ne može reći.
Pored toga, pomogao joj je da nađe novi posao. Bilo je tačno da je sada radila mnogo teže, ali je takođe plaćena bolje. Makim, međutim, uopšte nije imao sreće. Za šest meseci promenio je tri posla – svuda su bili tiranski šefovi!
Nataša je pokušala da ga podrži:
“Nemojte se obeshrabriti, Mak. To se i dalje dešava-to je samo crni period.
Ova serija neuspeha je značajno uticala na njega. Bio je zabrinut da ne mogu uštedeti novac kako su predložili. Čak je otišao sam kod majke-pod izgovorom da joj pomaže u bašti. Rekla je da Nataša ne može propustiti posao.
Izgledali su mu pomalo čudno-još nije video majku, a Makim joj je već donosio poklone i pakete od nje. Ali nije imao snage da razmisli o tome: nakon posla pao je iscrpljen i samo je sanjao da se sruši u krevet i odmah zaspi.
Da, Mak verovatno zna bolje. Čim nađe dobar posao, sve će se srediti.
Ali jednog dana Nataša se više nije opirala. Više nije imao snage-telo mu je popustilo. Čak se onesvestio na poslu i vratio se medicinskoj praxi. Pored nje je stajao Oleg, mladi vođa radionice. Njegov pogled bio je pun prekora.
– Kako se osećaš?
Vratiću se do automobila.
– Kojim automobilom?! Da li uopšte ne cenite sebe? Zašto radite bez vikenda?
– Mi smo samo… moj muž nema posao…
– Zašto si onda ovde, a on nije?! Ako muškarac ne može da nađe posao, a žena se ubije poslom umesto njega, onda on nije muškarac, izvini. Imamo puno posla. Zašto biste se ubili poslom?
– Jednostavno nije imao sreće…
– Dosta je. Zašto ne može da radi? Imate isto obrazovanje. Zašto si ovde, a on nije?
Nataša nije imala odgovor. Prvi put je razmišljao o tome. Zašto”ne može”? Bilo ga je sramota – i za nju i za njega.
Oleg je ponovo sedeo na stolici:
– Ti si mlada, Nataša. Nemate pravo da se tako ponašate prema sebi. Ovim tempom brzo ćete ostariti. Ne razumem žene koje uzimaju muževe u usta i vuku ih ceo život.
Mogu li da idem na posao?
– Ne ideš nigde. Pogledajte bolovanje nedelju dana-odmarajte se kako treba. Ako želite da odete ranije, otpustiću vas, upozorio sam vas!
Kad je stigao do vrata, setio se:
– Ne razumem ljude poput tebe…
Nataša je zurila u list u ruci. Mak će biti nezadovoljan. Ali sada se može odmoriti. Spavaj. Takođe nije želela da prizna da joj je drago što se to dogodilo. Neka bude tako.
Makim je bio zaista uznemiren. Izgleda da je planirao da ode kod majke, pomogne joj u bašti, a sada su njegovi planovi okrenuti naglavačke. Ali Nataša ga je smirila:
– Ne brini, mama je važnija. Idem sa tobom! Mi ćemo se nositi s tim, a onda ćemo se vratiti i imati dane samo za nas dvoje.
Zagrlio ju je i rekao joj koliko je dobra i brižna. Natasha je bila spremna da sve to ponovo prihvati.
Kad je zaspao, čuo je Maka kako razgovara telefonom. Otkazao je nešto ili dao objašnjenje. “Verovatno mi se to činilo”, pomislila je.
Uveče su izašli u šetnju-prvi put nakon venčanja. Nataša je bila u odličnom raspoloženju, ali Maxim je izgledao depresivno. Kada ga je pitala šta se dogodilo, on je odgovorio:
“Samo se brinem za tebe””
Čvrsto ga je zagrlila. Kakav je brižan i ljubazan.
Makimova Mama ih je rado dočekala:
“Konačno! Kako si lepa!
“Hvala”, sramotno je odgovorila Nataša.
Ekaterina Sergejevna lukavo gleda svog sina:
– Ne znam šta još nedostaje…
Pregledali smo područje-bilo je udobno i lepo: cveće, prostor za sedenje, roštilj.
– Sada ćemo napraviti ćevape!
U međuvremenu, Makimov telefon se nije zaustavio-pozivi su se menjali.
– Zašto ne odgovorite? pitala je Nataša.
“Da, banke me udaraju po glavi, daju mi kredite… danas je takav dan.”
Ponovo je odbio žalbu.
– Idi u šumu da doneseš drvo-pitao je – uvek kuvamo na drva. A ja sam gladan…
Makim se krije iza ugla kuće, nastavljajući da ignoriše pozive. Nataša slegne ramenima i izađe iz kapije. Šuma je dočekuje mirisom borovih igala, cveća i zagrejane zemlje. Zaboravite na sve vrteći se među drvećem sa ispruženim rukama. I odjednom se iznenada zaustavio…
Ptice su joj cvrkutale iznad glave-činilo se da je to čitava horda! I vazduh … bio je tako živ: borove iglice, nepoznato cveće, lagani miris gljiva i zemlja zagrejana suncem. Nataša se vrtela među drvećem, ispruživši ruke u stranu, ali se iznenada zaustavila na mestu.
Nedaleko su polako hodale dve žene-ili su hodale ili su nešto sakupljale. Govorili su šapatom, ali reči su se jasno čule.
– Jesi li video? Maximka Katkin je ponovo došla!
– Da, naravno! Ninka je već nekoliko puta prošla pored kuće sa detetom, ne može da skrene pogled sa njega!
– I zašto još uvek ide tamo? Mislite da će to probuditi njenu svest? Nije ga briga ni za nju ni za bebu!
– To je sigurno… koliko puta je došao, svaki put sa novim devojkama! Nema malo srama ili pristojnosti! I oženjen je, kopile!
– Pa čak ni njegova žena nikada nije viđena!
– Šta da je gledam? Sama Katerina je rekla da je budala! Toliko se zaljubila u Maxima da ne vidi ništa drugo osim nosa! Radi kao rob, daje mu sav svoj novac i troši ga na kurve! O moj Bože, odakle dolaze ti ljudi?
– Ni Katerina nije bolja! Zašto ne kaže Sve svojoj snahi?
– Oh, kako da joj kažem! To je verovatno isto! Koliko je muževa imao? Pet? Ili više? Iver sa iverjem…
– Da, to je istina… ali ona već neko vreme nije mlada… zar ne žali zbog svog unuka? Ninka ga je rodila-njenog sina, Usput, kada je ovo kopile već bilo sa drugim! I koliko je trčala za njom, sećaš se? A onda se potajno oženio i rekao Ninkei da mu ona ne odgovara jer je iz sela!
– Naravno… kako može biti njegov par ako hoda sa drugima? Ninka je iz sela, ali to ne bi izdržala!
Glasovi žena zvučali su sve slabije i slabije, a Nataša je ostala na mestu kao da je okorjela. Nije mogla da diše kao da ju je neko udario u stomak. Misli u njenoj glavi iznenada su se poravnale u jednu žicu, otkrivajući užasnu sliku. Noge su mu drhtale. Osvrnuo se oko sebe, pronašao panj prekriven mahovinom i seo na njega.
Dakle, onesvestila se od umora, radila na dva mesta, a on je sve vreme provodio sa svojim novcem?! A čak je rodila i bebu dok su bili zajedno! Nataša je odmahnula glavom-ne može! Kako je mogla biti tako slepa? Zašto ništa nije primetio?!
Malo je sedeo pokušavajući da sakupi svoje misli, a zatim je ustao. Šta da radim? Otići? Samo spakujte svoje stvari i napustite tu “porodicu”? Stan je iznajmljen-ne možete se previše vezati za takvo mesto.
Bilo joj je žao nje, energije, izgubljenog vremena, novca. Ali bilo je dobro što je sve postalo poznato sada, a ne pet godina kasnije, kada bi bila potpuno iscrpljena.
Odlučno se uputila kući. Iza ograde se već zabavljala kompanija-muzika, smeh, vriskovi. Nataša se gorko nasmešila. Tako-Makimovi prijatelji koje nije ni poznavao! Ušunja se unutra i odmah primeti telefon na stolu.
Ranije mu Ovako nešto nije palo na pamet, ali sada ga nije bilo briga. Brzo ulazi na bankovni račun na mreži-znao je lozinke jer je nedavno prebacio novac svojoj majci. Prenesite sve na njenu karticu. Iznos je bio manji nego što je očekivao, ali ipak – barem nešto.
Deset minuta kasnije, Nataša je već izlazila iz kuće sa torbom u ruci. Makim to primećuje.
Gde ideš?
– Kući.
– Kakve gluposti govoriš?
– Nisi razumeo? Opet ste imali sreće, zar ne? Vaša supruga je, naravno, glupa, ali to neće trajati večno. Reci mi, zar se nisi stideo da trošiš moj novac na tvoje kurve?
Maxim zakrivljeno steže oči.
“Pa, da li ste me naterali da to kažem?”Šta ako? Mislite da sam trebao postati monah nakon venčanja?
– Ne, naravno da ne! Zato vam dajem potpunu slobodu – sutra podnosim papire za razvod. Izvadite svoje stvari iz ostave, šaljem vam Broj. Sada vas čekaju gosti! Idi, zabavi se! Sada ću morati da radim sam!
Odjednom se okrenula i izašla.
Tek sada je shvatila da ne zna kako da stigne odavde. Verovatno su autobusi, ali kako ih uhvatiti? U svakom slučaju, sada to nije bilo važno — bilo je važno otići. Automobil se približava. Iako je znao da je opasno prići strancu, želja za bextvom bila je jača od straha.
– Odvedi me u grad? Plačem!
Vozač je gunđao i okrenuo glavu. To Je Bio Oleg.
– Jesi li to ti?
Sedi, Nataša. Javite mi zašto ne poštujete bolovanje i lutate ulicama.
Ustala je. Kad su otišli, Nataša je duboko udahnula. Oleg ju je pogledao.
– Da li ih je imala Mama tvog muža?
– Bivšem mužu…
– Tako je. Juče je bio savršena osoba koja jednostavno nije imala sreće, a danas je već “bivša” … Nataša, plačeš? Prestani!
Suze su tekle same od sebe. Oleg je zaustavio automobil i zabrinuto ga pogledao:
– Reci mi šta se dogodilo!
I Nataša je počela da priča. Slušao je stiskajući volan sve glasnije i glasnije.
Kada su ušli u grad, Oleg je predložio:
– Idemo kod mene? Mami. Imam vikend, na bolovanju ste-pravilno ćete se odmoriti. Ne morate sada da patite sami ili ćete mu oprostiti…
Nataša se složila. Iako joj je to bilo vrlo čudno.
Olegova majka je pozdravlja kao svoju ćerku. Dao joj je privatnu sobu s pogledom na šumu. Kuvali su je, pili, brinuli o njoj. Nataša je osećala da se vratila kući. Pomagali su Olegu da popravi ogradu, smejali se, kupali se u reci.
Otišli su za nekoliko dana. Nataša je izgledala drugačije-svetlije, svetlije.
– Obavezno!
– Ako me Oleg odvede, doći ću! Ovde je divno, a vi ste sjajni!
Oleg se stidljivo nasmešio.
– A ja? Mogu doći svaki dan!
Olegova majka šapnula je Nataši:
“Dobar je dečak. Biće sjajan muž. Samo je stidljiv. Možda možeš da se nosiš sa tim?”
Devojka se nasmejala:
“Obećavam!”
I tri meseca kasnije, venčali su se u fabrici. Godinu dana kasnije rođena je zdrava devojčica, radost cele porodice.
