Ponedeljak je bio dobar dan za Irinu. Našao sam posao staratelja za usamljenog 80-godišnjaka. Irina je dobro poznavala svoj zanat, imala je veliko iskustvo i radovala se početku.
Plata je obećana da će biti veoma pristojna, ali novac je bio toliko potreban. Irina i njen suprug Igor nedavno su uzeli hipoteku na stan i morali su je plaćati svakog meseca. Igor nije našao posao, ili se nije uklapao ili mu se nisu svideli uslovi.
Prvi dan na novoj lokaciji. Velika, lepa, dvospratna kuća, bašta, pomoćnici u domaćinstvu. Irina ju je videla samo u filmovima. Stanodavac Leonid Alexejevič je prijatan, uredan, kultan i ljubazan čovek. Irina je odmah uživala, bila je prijatno iznenađena, jer je očekivala da će videti slabog starca.
Našalila se i ohrabrila Irinu da se oseća prijatno. Između njih je odmah nastala simpatija. Posao nije bio težak, bilo mu je potrebno dati lekove, poslužiti mu hranu, pratiti ga na izlete i mnoge druge sitne dužnosti koje su bile vrlo jednostavne. Uveče se vratio kući Igoru i rano ujutro trebalo je da bude tamo.
Irina je bila srećna što je otišla na posao, Leonid Alexejevič je uvek čekao njen dolazak. Tretirala je Irinu kao unuku, nije imala sopstvenu decu ili unuke. Njegova supruga umrla je pre 20 godina i svih ovih godina živeo je sam. Ni on nije imao rodbinu, on i njegova supruga bili su siročad.
Leonid je od detinjstva imao želju za matematikom, lako je rešavao složene probleme, jednačine i smatrao je u umu. Po završetku srednje škole studirao je ekonomiju, primećene su mu veštine i pozvan je da radi kao pomoćnik menadžera.
Na kraju je preuzeo rukovodeću poziciju i tamo je radio dugi niz godina. Aktivno je ulagao novac u akcije uspešnih kompanija i vremenom je izgubio broj koliko je uštedeo na svojim računima.
Bio je duboko vezan za Irinu. Sa njom je bilo lako razgovarati, dobro čitati, zabavno, a Leonidu Alexejeviču se veoma dopao njen karakter.
Godina je proletela. Igor je takođe radio ovde sada. Sadovnik se razboleo i predao, i hitno je bio potreban novi. Irina je predložila muža, a Leonid Alexejevič je pristao, samo da bi zadovoljio Iročku. Igor je uradio sjajan posao i svi su bili zadovoljni svim tim.
Irina nikada neće zaboraviti taj dan. Bio je slobodan dan, nije bilo pomoćnika oko kuće, bili su samo Irina i Igor. Kada je ujutro ušao u spavaću sobu Leonida Alexejevića, video ga je kako sedi u svojoj omiljenoj stolici, a na podu je ležala pala knjiga. Ne diši.
Irina je pozvala Igora, morali su da pozovu hitnu pomoć da bi zapisali njegov odlazak. Odjednom je Igor ugledao vrata zida koja su bila otvorena, nikada je ranije nisu videli, bila je skrivena i vodila u malu sobu. Otišli su tamo sa Irinom i kao da su prevezeni u prošlost.
To su bili stari novinski izrezi sa spomenom Leonida Alexejeviča, stvari njegove žene i starog nameštaja. U uglu sobe bio je sanduk, poklopac je bio otvoren. Igor mu je prišao i počeo da gleda šta je tamo. Iznad su bile istrošene dečije cipele, limeni vojnici i stara pretučena knjiga Grof Monte Cristo.
Igor i Irina su shvatili da su to stvari dece Leonida Alexejeviča, koje je čuvao svih ovih godina i nikome nije pokazao. Igor je primetio odeljak sa poklopcem u grudima i otvorio ga. Unutra su bili dolarski paketi. Mnogo paketa. Igor nikada nije video toliko.
Počeo je da broji i izgubio je broj.
– IR, ali ovo je naša šansa, možemo platiti hipoteku..
– Nemoj se ni usuditi, Igore, šta radiš! To nije naše, kako to možete reći!
Irina je bila besna pored nje.
Nikada u životu nije uzela tuđu imovinu ili se okupila, bez obzira koliko joj je bilo teško.
– IR, pa, uzećemo malo ko zna koliko je bilo ovde, starac je očigledno sakrio taj novac i nije ga reklamirao. Policija će ih sada pokupiti i gde mislite da će ići? Oni će to sami popraviti i niko neće znati da su bili tamo.
– Igor, o čemu pričaš! Nemojte ni razmišljati o tome, neću vam oprostiti za to!
Igor je žestoko bacio pakete novca i izašao iz sobe.
Irina je pozvala hitnu pomoć i policiju, ali nikome nije rekla o novcu koji je videla. Ostavili su otvorena vrata sobe. Irina je bila veoma uznemirena što Leonida Alexejeviča više nema. Ljudski ga je sažalio.
Prošle su dve nedelje. Irina i Igor su tražili posao. Devojka je pozvala Irinu i pozvala je da razgovara. Rekla je da ima posla sa Leonidom Alexejevićem. Irina nije razumela šta želi od nje i otišla je sa Igorom.
Bio je to pravni biro i pozvani su u kancelariju. Dočekala Ih je slatka mlada devojka.
– Ja sam poverenik Leonida Alexejeviča. Nedavno je ostavio oporuku u kojoj vas je nazvao Irina.
Irina je bila šokirana. Ona, stranac, za koje zasluge?
– Postao si mu veoma blizak i drag. Leonid Alexejevič vam je ostavio svoju kuću i nešto drugo. Možete li pogoditi šta je to?
Irina slegne ramenima u neverici.
– Sećate li se sanduka sa novcem? Da, da, škrinja iz koje niste uzeli novac. U sobi su bile sobe i sve sam to video. U testamentu je postojala klauzula u kojoj se navodi da ako iznos u sanduku ostane netaknut, dobićete kuću i novac.
A da ste čak uzeli dolar, ne biste dobili ništa. Neka vrsta testa. Irina, uspešno ste prošli ovaj test, a sada je taj novac i dom vaš. Suma u sanduku je 10 miliona rubalja. Ostavio je novac sa svojih računa kako bi pomogao bolesnoj deci i sirotištima.
Irina je ostala bez reči. Igor je stajao gledajući u pod. Dobro je što je slušao svoju ženu, sada su bogati, imaju svoj dom, platiće stan i moći će da ga iznajme. Irina je počela da plače, ali ne od radosti što je postala bogata, već od toplih osećanja prema Leonidu Alexejeviču, kako će mu nedostajati, njegovog dobrog pogleda i iskrenih razgovora.…
Nakon što su popunili sve dokumente, Irina i Igor su ušli u novi život.…
Postoji toliko iskušenja u životu i svi ljudi ih prihvataju na različite načine. Ali postoji pravilo – uvek treba postupati po savesti.
