Moj muž je veoma dobra i nežna osoba. A njegovi prijatelji to koriste. Počeli su često da pozajmljuju novac od njega. Na početku su to bile male sume, pa to nismo primetili. Ali onda su postali hrabriji i počeli da pozajmljuju mnogo novca. Počelo je da me nervira.
Aljoša je veoma miran i staložen, veruje da nije prikladno da ljudima stalno podseća na njihove obaveze. Ali i on je postao umoran od slušanja mog nezadovoljstva, pa je odlučio da pređe preko toga i počne da podseća svoje prijatelje na njihove dugove. Međutim, kao odgovor, dobio je iskrene priče…
Žena jednog od njih je trudna, drugi nema nijedan dinar, treći ima velike probleme sa autom i ne može da plati dug, a četvrti ima veliku popravku jer su mu komšije poplavile kuću.
Nedavno sam u prodavnici srela staru poznanicu koja nam duguje polovinu od šest mesečnih plata mog muža. Stavljao je više proizvoda u korpu, čak i one koji su prilično skupi. Mislim da je mogao da uštedi nešto, ali moramo da plaćamo dug postepeno. Prišla sam mu i podsetila ga na dug. Njegova reakcija me iznenadila:
- “Šta radiš? Nije tvoje da se mešaš u to kome i koliko dugujem. Pozajmio sam od tvog muža, ne od tebe, pa ćuti.”
Nisam nastavila razgovor sa njim, jer je bio agresivan, ko zna šta bi mogao da uradi, mogao bi ponovo da pokuša nešto, a nikome ne bi bilo bolje. Od tada sam rekla mužu da, ako ikada ponovo povredi nekog, treba da uzme priznanicu na moje ime.
Pozvala sam njihove prijatelje i upozorila ih nedelju dana unapred da, ako ne vrate novac u dogovorenom roku, otići ću na sud sa tom priznanicom. Nateraću ove dužnike da se oznoje i počnu da me poštuju.
