Sada imam 30 godina i sam sam “kasni” dete. Moja mama me je rodila kada je imala 37 godina. Sada ima 67 godina. Nikada nisam upoznao svog oca, ali iz priča koje mi je mama ispričala, shvatio sam da je jako volela tog čoveka. S vremenom sam saznao da je moja mama bila ljubavnica mog oca, a on je imao porodicu.
Mama je odlučila da ne uništava brak mog oca, ali me je ipak rodila. Uopšte, moja mama je vrlo smirena osoba. Prošla je kroz mnogo toga u životu, ali skoro je nemoguće razumeti je.
Ipak, uvek sam osećao da me mama voli i pokušava da mi pruži sve što je najbolje. Živeo sam skromno. Mama je radila, ali nije zarađivala mnogo. Odrastao sam, otišao na univerzitet i ostao u gradu. Sada je posećujem samo za praznike. Sada imam jedan problem. Mama je stara i jedina stvar koja joj prija je da radi u vrtu. Oženjen sam već pet godina i imam dvoje dece. U poslednje vreme mama me često zove i žali se na svoje zdravlje.
Takođe, traži da se preselim u njeno selo – sa celom porodicom. Kada je pozovem da se vrati u grad, ona to odlučno odbija. Kaže da je navikla na seoski život, na tišinu, i da će joj u velikom i bučnom gradu biti gore. A mi, prema njenom mišljenju, nismo naviknuti na život u gradu?
Pretpostavimo da odemo na selo. I šta onda? Tamo nema radnih mesta za muške. A gde će se deca igrati? Škola im je nekoliko godina daleko. Ko će ih učiti? Kakvo znanje će steći u školi u selu? S druge strane, mama treba pomoć.
Zaista: u njenim godinama, bolje je ne zadirkivati njeno zdravlje. A sigurno je da je usamljenost nervira. Osim toga, veoma sam zahvalan mami što me je rodila i što je žrtvovala svoju mladost za mene. Ali ne mogu da promenim svoj stil života zbog toga! I nije samo u pitanju ja: možda bih mogao da to toleršem, ali imam muža i decu! Verovatno ću joj predložiti da se ponovo preselimo u grad. Ako se ne složi, neka ostane u svom selu, a mi ćemo pokušati da je češće posećujemo.
