Lesija nije razumela kako je završila u braku sa Dmytrom, ali je znala jednu stvar sigurno: Dmytro je bio najveće razočarenje u njenom životu. Taj čovek nije bio sposoban da radi ništa, a kamoli da zarađuje novac. Uvek je imao povremene poslove, ali jedina stvar koju je zarađivao bila je piće na kraju dana. Dmytro nije donosio ništa kući, a Olesija je bila jedina koja je zarađivala. Bila je toliko navikla na to da nije ni primećivala inferiornost svog muža. Olesija je radila kao medicinski tehničar u hitnoj pomoći.
Čak i noću, Lesija je bila uvek u pripravnosti. Nikada nije zakasnila na nijedan poziv u životu, ali to je bila i zasluga njenog tima. Za svoju 40. godišnjicu, Lesija je želela nove čizme, jer je poslednji put kupila čizme pre 7 godina, a već ih je toliko puta zakrpila da je majstor rekao da više ne mogu da se spasu.
Lesija je bila suočena sa izborom: Da li da kupi nove čizme za sebe ili novi telefon za svog sina, koji je već dugo maštao o njemu. Drugi dan nakon sinovljevog rođendana, Lesija se vratila kući sa kutijom novih telefona u rukama.
Da, nosila je mokre i vlažne čizme, ali radost njenog sina bila je važnija od svega, a čizme je mogla da kupi u second-hand radnji. Ukupno, Lesija se vratila kući veoma srećna.
Bio je dan pred Svetog Nikolu, pa je ujutro stavila kutiju ispod jastuka svog sina i otišla po vodu iz bunara, jer se čak ni njen muž nije trudio da to uradi. Kada se Lesija vratila kući, njen sin ju je dočekao u hodniku sa kutijom u rukama.
– Zaslužuješ više, mama, – rekao je sin, pružajući joj kutiju sa čizmama, – nisam imao dovoljno novca za najbolje, ali obećavam ti da, kad porastem, imaćeš kolekciju najboljih čizama na svetu.
„Odakle si nabavio novac, sine?“ upitala je Lesija, skoro plačući.
„Moj kum mi je dao novac za sve praznike, a ja sam ga sačuvao… evo ovde.“
Olesija je kleknula pred svojim sinom i čvrsto ga privila uz svoje grudi. Koliko god je Dmytro bio povređen, njihov sin se pokazao kao pravi muškarac, a to je bila garancija za svetlu budućnost.
