Alina je tražila po kući, ali nije mogla da nađe verenički prsten koji joj je muž poklonio za njen rođendan. Prsten je bio sa aukcije i prilično skup, pa nije želela da ga izgubi.
“Jura, da li si uzeo prsten iz moje kutije sa nakitom?”, pitala je svog muža.
Jura je pokušao da objasni da nije dirao ništa, ali ga žena nije verovala.
“Pa, ko drugi bi mogao da mi uzme stvari?”, pitala je žena.
Na kraju je došao red na malog Mihajla, koji je sedeo u kutu i igrao se sa autićima kao da se ništa nije desilo.
“Miša, da li si video prsten svoje mame?”, pitao ga je otac.
Je li zlato?
Roditelji su se pogledali i klimnuli glavom.
“Video sam ga, uzeo sam ga.”
Zašto?
To je tajna, ali mogu da vam kažem.
Reci nam!
U našu vrtić je došla nova devojčica, neverovatno je lepa! Želim da je oženim! Pitaću je sutra!
Roditelji su se nasmešili.
Taj prsten će biti prevelik za nju, hajde da joj kupimo odgovarajući, u redu?
Miša je bio neodlučan, ali je pristao. Sledećeg dana su roditelji kupili dečji prsten za njegovu devojčicu. Prošle su 20 godine od venčanja. Miša je doveo svoju mladu da je predstavi roditeljima.
“Mama i tata, sećate li se Olye iz našeg vrtića?”
