Verovatno niko ne bi verovao da možeš da primiš ovakav poklon za svoju pedesetu godišnjicu. Tog dana, Andrei i njegova žena su rezervisali sto u restoranu. Bili su na ivici da krenu da se sretnu sa svojim gostima.
Međutim, njegova žena je morala da ide u salon na šminkanje i frizuru. Muž nije imao ništa protiv, nije mnogo proslava u tom uzrastu, pa je bilo bolje da se ona sama pripremi. Nisu imali posebne goste, samo sestru i njenog muža, unuke i njihove decu. Nažalost, desilo se da oni nisu imali decu. Na početku su on i njegova žena pokušavali da zasnuju porodicu, ali nije išlo.
Često su išli kod lekara, ali su im govorili da nemaju problema. Želeli su svoje vlastito dete, pa su nastavili da pokušavaju, a u međuvremenu su živeli za sopstvenu radost. Vremenom su se navikli na to i prestali da misle o deci. Sve se desilo dok je primao poklone od gostiju.
Tog trenutka, njegova žena je već kasnila i nije odgovarala na telefon, što nije bilo u njenoj prirodi, pa je muž bio veoma zabrinut. Onda je telefon ponovo zazvonio. Podigao je slušalicu i čuo nepoznat glas. Bio je to glavni lekar prvog polarnog porodilišta. Andrijeva žena, koja je upravo rodila, dala mu je svoj broj da obavesti lekara.
Porodjaj je bio uspešan, a majka i dete su bili bezbedni. Andriju nije bilo jasno šta čuje, činilo mu se kao loša šala ili čudna slučajnost. Međutim, kada je stigao do polarne kuće, glavni lekar je izašao i pokazao mu sobu. Ušao je i video svog sina. Andrij je bio veoma srećan.
Niko od njih nije očekivao da će život teći ovako. Poslednjih trideset godina su im govorili da nemaju nikakve šanse. Sada, sa pedeset godina, sede pored svog dečaka i ne mogu da veruju svojoj sreći!
