Viktor i Olga su se mnogo volela. Imali su ćerku, a njihov život bio je savršen, pun ljubavi i harmonije. Međutim, poslednjih meseci, Olga je počela da se oseća sve gore. Nakon posete bolnici, dijagnoza je došla prekasno: bolest više nije mogla da se leči. Uprkos svim naporima, Olga je preminula šest meseci kasnije, ostavljajući Viktora da ostane sam, sa njihovom ćerkom u naručju.
Godine su prolazile, ćerka im je odrasla i odlučila da upiše Medicinski fakultet da bi spasavala živote, onako kako to Olga nije uspela. Nakon što je završila studije, preselila se u drugi grad i udala, ostavljajući Viktora samog u njihovom stanu. Slomljen od bola, Viktor se potpuno promenio. Postao je povučen, usamljen i nesocijalan, gotovo da nije razgovarao ni sa kim.
Jednog dana, na poslu je bila zabava. Svi su otišli, osim Viktora. Bio je za volanom automobila, kada ga je koleginica Svitlana zamolila da je odveze kući, jer su svi ostali otišli. Viktor je pristao, a na putu, Svitlana mu je ispričala sve tračeve iz tima. Saznao je da mnoge njegove koleginice žele njegovu pažnju, ali da on to uopšte ne primećuje.
Na putu, Viktor je primetio ženu koja je izlazila iz prodavnice sa dve kese. Jedna od kesa se pocepala, a jabuke su pale na zemlju. Viktor nije oklevao i odmah je otišao da joj pomogne. Ponesao je kese do njene kuće, a žena ga je pozvala na čaj. Viktor je prihvatio, iako je bio iznenađen.
Dok su pili čaj, razgovor između Viktora i Svitlane počeo je da teče lako. Bilo je nešto u njenom glasu, u načinu na koji je smeštala, što ga podsećalo na Olgu. Osećao se prijatno sa njom, kao da postoji neposredna povezanost. Tada je Viktor shvatio da Svitlana veoma podseća na njegovu preminulu ženu: bila je ljubazna, nežna i puna života.
„Sutra mi je rođendan, pa dođi kod mene. Neću imati mnogo gostiju, samo prijateljicu i njenog muža. Dođi ako nisi zauzet“, rekla je Svitlana, sa stidljivim osmehom. Viktor je obećao da će doći i kupio veliki buket belih ruža. Kada je stigao, Svitlanini prijatelji su ga srdačno dočekali i brzo su se slagali. Ceo večer je bila ispunjena šalama i smehom. Viktor se potpuno otvorio u tom krugu dobrih ljudi i ponovo postao osoba kakva je bio pre Olgine smrti.
Kada su gosti otišli, Svitlana je poljubila Viktora. To je bio poljubac pun značenja, znak da su njihovi osećaji bili obostrani.
„Kao da te je Bog poslao meni, Viktor. Moj muž je poginuo u saobraćajnoj nesreći, ali bio je tvoja kopija. Sve se uklapa“, rekla je ona nežnim glasom. „A ti, Sveta, izgledaš baš kao moja žena“, odgovorio je Viktor sa blagim, pomalo tužnim osmehom. „Mislim da su neba već odlučila sve za nas. Moramo biti zajedno“, rekao je Viktor, osećajući da ih je nešto veće od njih dvoje spojilo.
Te večeri, Viktor i Svitlana su osetili da njihov prošli život više nije pred njima, da njihova ljubav može ponovo da se rodi, čak i iz najvećih gubitaka. Shvatili su da život ide dalje i da ljubav može doći iz neočekivanih izvora.
