Čim je Svitlana svom dečku saopštila da je trudna, on ju je odmah napustio. Svitlana je bila veoma zabrinuta jer joj je zakleo ljubav, nosio je u naručju, a sada je bilo kao da je zamenjen. Postao je bezdušan, ljut i stran.
Svitlana je plakala nedelju dana, a zatim je odlučila da će svejedno imati dete, jer je već imala trideset i pet godina i možda više neće imati drugu priliku. Živeli su u selu. Devojčica je rođena na vreme, zdrava i mirna. Nije pravila mamu nikakve probleme. Dojila je i oblačila je, ali nije osećala mnogo majčinske ljubavi. Mala Ira je tražila od mame da se igra s njom, ali ona je uvek odbijala.
Bila je umorna ili je imala previše posla da bi imala vremena. A kada je devojčica imala sedam godina, Svitlana je upoznala muškarca i on je došao da živi s njima. Bila je srećna.
Na kraju, u njenim godinama, ovo je možda bila jedina šansa da dosegne žensku sreću. Pre toga, trebala je mušku ruku u kući, a sada je Ivan sve radio sam u kući. Popravio je krov, ofarbao kuću, ofarbao kapiju i negovao vrt. Sve je cvetalo oko njega. Bio je spreman da obavi bilo koji posao u selu, bilo da je to bilo plaćeno novcem ili hranom, ali mogao je i besplatno pomagati ljudima da nešto izgrade. Svi susedi su ga divili.
On je sam obavljao sve kućne poslove: kuvao je ručak i večeru, pekao pite dok je njegova žena radila do kasno. Njegove ruke su bile pune. I tretirao je ćerku Svitlane kao svoju pravu ćerku. Uzeo je sa sobom na pecanje, kupio joj bicikl i naučio je da vozi, a za Novu godinu joj je dao klizaljke.
Ira je bila presrećna kada je dobila klizaljke kao poklon. Plakala je od sreće i rekla je Ivanu. Sada je i on plakao od sreće. Imao je težak detinjstvo. Njegova majka se teško razbolela, on je napustio svoj dom da bi je izlečio, ali je ona ipak umrla, a brat ga je izbacio iz kuće. I dobro je što je upoznao Svitlanu. Sada ima ženu, ćerku i dom.
Izrastao je ćerku, oženio je, a na venčanju je plakao od sreće. Volio je devojčicu toliko da niko nije mogao da primeti da ona nije njegova prava ćerka. Kada je Ira rodila, on je sedeo ispod prozora i brinuo se.
Kasnije je čuvao svoje unuke, a nedavno je umro. Kada se Ira oprostila, stajala je uz svoju majku, bacila šaku zemlje i rekla: „Zbogom, tata. Bio si najbolji tata na svetu. Uvek ću te pamtiti.“ Ivan je bio njen najbliži, nije bio ujak Ivan ili njen očuh.
