Vasyl je doživeo veliki gubitak u životu: umrla mu je žena. Prošlo je nekoliko meseci, a sin je saopštio radosnu vest da je njegova žena trudna.
Vasyl je nestrpljivo čekao dolazak deteta na svet. Jednog jutra se probudio, nije znao od čega. Tada ga je pozvao sin i rekao mu da je rođen unuk. Vasyl je od radosti kupio razne igračke, autiće i otišao u porodilište. Tamo je saznao da su roditelji odbili dete:
- Tata, on je rođen sa invaliditetom, bolestan… Mi smo još mladi, stići ćemo da imamo zdrave i nove dece.
- Kako možete, ovo je vaš sin, ovo je vaše dete! To je čovek. Ja ću ga usvojiti.
- Tata, nemoj da me sramotiš. U mom biznisu ovo će biti crna mrlja.
Ali Vasyl je odlučio da sam podiže dečaka. U njegovom selu je živela prijateljica iz detinjstva, najbolja prijateljica njegove pokojne žene, koja mu je pomogla sa pelenama i pampersima.
Prošlo je vreme, i Vasyl je primetio da unuk voli da crta. Čim uzme četkicu u ruke, postane tako srećan i crta neobične slike. I tada je Vasyl imao inspiraciju. Uspeo je da ga spasi, ali deda je počeo da razmišlja o budućnosti unuka. Jer biološki roditelji nisu želeli ni da čuju za njega.
Jednom je pored njihovog sela prolazio bogat kolekcionar. Spustila mu se guma i ušao je u prvi najbolji dom, a to je bio dom dede Vasylja. Kolekcionar je video slike unuka i odlučio da ih kupi za ogromnu sumu novca.
Zatim je ponudio unuku da studira u Italiji na njegov račun. Deda Vasyl je otišao sa unukom u Italiju, i čini se da je sada jasno kako će on dalje živeti. Vasylju je bilo spokojno u duši.
