– Ponovo sam trudna! – radosno je rekla sestra.
– Šta tu ima da se raduješ, pa imaš petoro dece? – primetila sam.
– A šta ako ovaj put bude devojčica, probali smo sve narodne metode za to.
Sestra je udata skoro deset godina i za to vreme je već rodila pet dečaka, ali je uvek sanjala o devojčici, da je oblači u lepe haljine, češlja joj dugu kosu, ali nikako nisu uspevali. I evo, ponovo je trudna. Sestra je već navikla na trudnoće, na status majke, jedino što je brinulo je da po stanu trči devojčica.
– Imaće plavu kosu i plave oči, kao ja, – radosno je vikala.
Sestra i muž imaju ogromnu kuću, koju su nasledili od roditelja. Koliko ja znam, oni takođe imaju novčane uštede, plus država im dobro plaća, a muž takođe dobro zarađuje. Dakle, s dolaskom još jednog deteta nije trebalo biti problema, pogotovo jer su starija deca već više-manje samostalna. Takođe imaju bake, puno rodbine, spremne da pomognu u bilo kojem trenutku. Sestra i muž su devet meseci čekali da konačno saznaju pol budućeg deteta, ali beba se stalno skrivala na UZ.
– Moja skromnica, znači sigurno devojčica, – govorila je sestra.
I konačno je došao dugo očekivani dan: kontrakcije, porođaj, partnerki bolovi – muž je bio tu, držao je za ruku.
– Čestitamo, imate zdravo, predivno dete.
Sestra se toliko nadala devojčici, a ona… opet je dobila dečaka. Muž nije izgubio prisebnost, odlučio je da ispuni želju svojoj ženi. Tog istog dana u porodilište je došla mlada porodilja koja je odbila svoje novorođeno dete. Muž sestra, iznenađujući sve, sledećeg dana je doneo sve potrebne papire za usvajanje te devojčice. Kući su otišli u četvoro.
