Pre oko 12 godina, moja mama je preminula. Tata je to veoma teško podneo, pa mi je bilo važno da budem uz njega u svakoj prilici.
Retko sam izlazila sa prijateljima jer sam odmah posle predavanja žurila kući, kako tata ne bi ostajao sam sa svojim mislima. Tokom studija upoznala sam svog budućeg muža. Venčali smo se nakon godinu dana i dobili ćerku.
Živeli smo sa tatom jer je njegova kuća relativno velika, a on nas je zamolio da se preselimo kod njega, da ne lutamo po iznajmljenim stanovima i da budemo bliže njemu. Mužu je bilo neprijatno što provodi veći deo dana pred televizorom i živi od minimalne plate, dok tast zarađuje 4-5 puta više, bavi se sportom i izgleda bolje od njega. Kasnije su između mene i muža počeli sukobi zbog svakodnevnih problema, pa smo se razveli kad je ćerka imala dve godine. Ostali smo nas troje: ja, ćerka i otac. Živeli smo pristojno.
Iako u ličnom životu nije sve išlo kako treba, bila sam srećna što imam priliku da ostanem sa ocem, ali to nije trajalo dugo. Jednog leta tata je otišao u banju i tamo upoznao Mariju.
Svideli su se jedno drugom i nastavili su kontakt nakon povratka kući. Posle nekoliko meseci, tata se preselio kod Marije, koja je, iako je imala dvoje dece i unuke, živela sama. A posle pola godine, odlučili su da se venčaju.
Uspela sam da upoznam Mariju pre venčanja. Delovala mi je prilično hladno, ali vrlo prijatno. U matičnoj službi izgledali su kao mladi, zaljubljeni par.
Taj dan je bio pun toplih trenutaka, dirljivih reči i lepih trenutaka. Ceo dan sam pokušavala da se zbližim sa Marijinom decom, ali nisu želeli da komuniciraju sa mnom, pa sam kasnije odustala, odlučivši da im se ne namećem.
Posle toga, tata je počeo da dolazi kod nas samo zbog nekih stvari – da uzme nešto iz kuće. Tih dana je nevoljno sedeo nekoliko minuta sa unukom i brzo odlazio. Nismo imali priliku ni da podelimo vesti. Kasnije je počeo sve više da se udaljava.
Na moj rođendan nije došao – bio je zauzet, a sledećeg dana vidim da je išao na roštilj sa suprugom i njenim rođacima. Tokom praznika nije zvao, a na moje pozive je odgovarao tek svaki četvrti put. Jednom se na moj poziv javila Marija. Nikad nisam očekivala takve reči od nje.
— Možda je dosta već tog mešanja u život tvog oca? Nama si već odbojna. Daj mu da živi mirno, dosta se napatio s tobom.
To nije bilo sve. Potpuno sam bila šokirana kada sam te iste reči čula od oca. Od oca kojem sam poklonila najbolje godine svog života. Sada se sa tatom uopšte ne čujem. Te reči su bile poslednje u našem odnosu.
Problem je samo u tome što, ako je njemu sada lepo sa novim rođacima, meni je ostala samo ćerka, jer osim njega i ćerke nemam nikog drugog.
