Na koledžu se za Iru interesovao student tehničkog fakulteta. Momak je bio mršav, visok i bubuljičav. Bio je dobar kao osoba, ali joj se uopšte nije dopadao. Nije ga zadirkivala kao ostale devojke, ali mu je iskreno rekla da je ne privlači. Ira, kao i većina devojaka njenih godina, sanjala je o princu. Nakon toga, Pavle je jednostavno nestao iz njenog života.
Svoj princ u belom mercedesu je dočekala. Venčali su se kada je završila školu. Ira nikada nije počela da radi, već se uglavnom bavila domaćinstvom. Suprug joj se činio idealnim. Bio je lep i imućan. Ubrzo su dobili sina.
Posle rođenja deteta, Igor se mnogo promenio. Počeo je da pije i da diže ruku na nju. Ira se nadala da će se stvari promeniti nabolje i ništa nije preduzimala. Jednom ju je jako pretukao. Komšije su čule viku iz njihovog stana i pozvale policiju. Igora su priveli, ali pošto nije podnela prijavu protiv njega, ubrzo su ga pustili.
Kada se vratio kući, izbacio je Iru i dete na ulicu. Devojka je sedela na hladnim pločicama u hodniku i gorko plakala. Mali dečak je brisao njene suze:
– Mamice, nemoj plakati.
Ira je ostala na ulici bez novca i krova nad glavom. Njenih roditelja više nije bilo, a nisu imali ni svoj stan. Devojka nije imala gde da ode. Počela je da razmišlja da će sada morati da preda sina u dečji dom.
Ali tada su se otvorila vrata susednog stana. Larisa Ivanovna, vidjevši devojku, odmahnula je glavom i pozvala je unutra.
– Budalo jedna, Ira, trebalo je da nađeš posao čim si shvatila da tvoj muž nije vredan. Nije trebalo da živiš s takvim čovekom. Ali nemoj plakati. Znam da nemaš gde da odeš. Možeš da živiš u mom stanu. Ionako se selim kod sina. Sagradio mi je kuću na svom imanju.
Ira je bila presrećna zbog takve ponude. Kasnije se ispostavilo da je sin Larise – Pavle, koji je nekada bio zaljubljen u nju. Postao je pravi lepotan i uspešan biznismen. Ali bilo je kasno. Bio je oženjen i srećan.
