Nakon večere s bakom i dekom, mami je neko telefonirao. Od tog poziva, mama je postala bela i nervozna.
— Hitno moram da se vratim u grad, to je bilo poslednje što je Marina čula od mame. Nakon sahrane, Marina nije spavala celu noć. Devojčica je izašla u kuhinju da pije vode. I tu je videla prizor – tata je sedeo na stolici, a na njegovim kolenima je bila mamina prijateljica Ira. Devojčica nije sklanjala svoj gnevni pogled.
— Oh, — samo je rekla Ira kada je ugledala Marinu. Odmah je ispravila bluzu, obula cipele i pobegla iz kuće.
— Marinko, oprosti… oprosti me! — počeo je tata.
Sanda je već spuštala u zemlju, baka je plakala u svoju već mokru maramu, deka ju je držao za ruku. Marina je stajala s bakom i takođe tiho plakala. Poglede devojčice je preleteo na oca, koji je iz nekog razloga stajao odvojeno pored mamine prijateljice Ire. Marini to nije odmah bilo drago.
Zar on ne treba da bude pored nje? To je sahrana mame, zašto je s tom Irom… Pre toga, mama i Marina su išle na vikendicu kod bake i deke. Marina je otvorila prozor u automobilu i izložila ruku, blagi povetarac se igrao s njenom rukom.
— Marinko, to je opasno, bolje zatvori prozor.
— Pa, mama, to je zabavno. Zašto nisam kao ti?
— Kakva?
— Tako lepa.
— Ne govori gluposti, i ti si meni jako lepa. U tvom uzrastu ja sam bila prilično punija.
Nakon večere s bakom i dekom, mami je neko telefonirao. Od tog poziva, mama je postala bela i nervozna.
— Hitno moram da se vratim u grad, to je bilo poslednje što je Marina čula od mame. Nakon sahrane, Marina nije spavala celu noć. Devojčica je izašla u kuhinju da pije vode. I tu je videla prizor – tata je sedeo na stolici, a na njegovim kolenima je bila mamina prijateljica Ira. Devojčica nije sklanjala svoj gnevni pogled.
— Oh, — samo je rekla Ira kada je ugledala Marinu. Odmah je ispravila bluzu, obula cipele i pobegla iz kuće.
— Marinko, oprosti… oprosti me! — počeo je tata.
— Kako si mogao, odmah nakon smrti mame… mrzim te.
— Marino, veoma sam kriv. Mama je tada zbog mene sela u auto i zatim se desila nesreća. Razumem sve, ali izvini mi.
— Da si stvarno razumeo da je mama zbog tebe imala nesreću, ne bi sedeo ovde s Irom.
Nakon ovog razgovora, Marina se preselila da živi s bakom i dekom. Nije im ispričala svu istinu da ne bi starima bilo loše. Ali je prestala da se viđa s ocem i, čini se, zauvek.
