Kada su Rosa i Vanja stupili u brak, nisu imali gde da žive. Vanjina majka, Anfisa Sergejevna, predložila je mladencima da se presele kod nje.
— Biće malo tesno, ali bez uvrede. Kad se Natala uda, oslobodiće se mesto.
Natalija je bila Vanjina mlađa sestra i potpuna suprotnost Rose. Volela je da spava do podne, jede, a zatim do kasno u noć izlazi sa prijateljima. O kućnim poslovima nije ni razmišljala. Majka je uvek pospremala za njom, a sada je to radila snaja.
Rosa je po prirodi bila tiha i povučena osoba. Nikada ništa nije govorila, već bi ćutke čistila i obavljala sve poslove. Svekrva je brzo odlučila da to iskoristi i prebacila sve kućne obaveze na Rosu – pranje, spremanje, kuvanje i sve ostalo.
Vanja je sažalio svoju ženu.
— Hajde da uzmemo stan na kredit i preselimo se. Vidim da ti je teško da živiš s mojima. Iskreno, ni meni nije lako. Sestra svakog dana traži novac, a majka je stalno nezadovoljna tobom. Kao da smo u začaranom krugu.
Rosa se složila. Za mesec dana preselili su se u svoj stan.
Svekrva je bila ogorčena.
— Ko će sada da posprema kod nas? A ko će kuvati? Tako sam se navikla da živite ovde. Možda biste mogli da izdajete stan, a da se vratite kod nas? Bez Rose smo kao bez ruku.
— Moja žena nije vaša sluškinja da vam služi od jutra do večeri. Kako ste se navikli na nju, tako se i odviknite. Imaš ćerku, neka ona sprema, pere i kuva! — odgovorio je Vanja majci.
— Kakva mi je to snaja ako neće da pomaže? Nije u redu što ste se odlučili na selidbu!
— Mama, prestani. Nećemo se vraćati kod tebe. Hoću da živim normalno, bez stresa. Ti se stalno žališ, sestra traži novac. Pusti me da izgradim svoju porodicu bez vašeg mešanja.
Rosa i Vanja su počeli da žive sami i nisu znali za brige. Ubrzo je Rosa zatrudnela i rodila prelepu bebu.
