Danas želim da podelim nešto što me jako muči. Nikako ne mogu da razumem ljude koji sebi mogu da priušte da se ponovo venčaju u poznim godinama. Po mom mišljenju, brak bi trebalo da se zasniva na ljubavi, a o kakvoj ljubavi može biti reči sa 60 godina?
Moji roditelji su se venčali kad su imali po 30 godina. Tada su razmišljali o karijeri, ali su svoju porodicu zasnovali na čvrstim temeljima. Živeli su zajedno 30 godina. Nedavno mog oca nije postalo. Moj suprug i ja smo odlučili da povedemo mamu kod nas. Iskreno govoreći, bila nam je potrebna pomoć – deci je trebala briga, a mi smo radili ceo dan. Osim toga, nisam želela da mama ostane sama.
Odlično smo se slagali. Moj suprug poštuje moju majku i nikada nije bilo ni nagoveštaja sukoba. Deca nisu mogla da zamisle život bez bake.
Jednog dana mama me iznenadila svojom odlukom da prisustvuje nekom događaju posvećenom starim i usamljenim ljudima. Nisam razumela zašto tolika žurba, jer je postala udovica nedavno. Ali prećutala sam i nisam izrazila svoje mišljenje.
Vratila se sa tog događaja srećna, puna energije, i rekla da je pronašla mnogo novih prijatelja s kojima može da se druži. Stekla sam utisak da joj mi nismo dovoljni za razgovor… Onda je odlučila da me dodatno šokira i rekla da planira da posećuje te susrete svakog četvrtka.
Časovi plivanja mog sina su sada postali upitni. U tim danima morala sam da tražim slobodno na poslu. Ti skupovi su me sve više nervirali.
Jednog dana je došla kući i rekla da se dopisuje sa muškarcem u kog je, čini se, zaljubljena. Pa tek ni godina nije prošla otkako mog oca nema! Nisam mogla da razumem i prihvatim to i potajno sam se nadala da će sve to uskoro prestati. Ali prevarila sam se.
Nakon par nedelja mama mi je saopštila vest o svojoj budućoj udaji. Udaja? U 60 godina? U opštini? Da li se šali? Nisam mogla da poverujem. Videla je moju reakciju i odlučila da se iseli iz naše kuće. Sada joj čak ni unuci nisu bili važni. Dugo se nismo čule. Bila sam jako povređena i nisam mogla da se nateram da je pozovem i razgovaram s njom.
Ostavila me sa svim kućnim obavezama, iako zna da radim šest dana u nedelji! Pre nekoliko dana saznala sam da se venčanje ipak dogodilo. Sada uopšte nemam želju da je vidim ili razgovaram s njom.
Ali moja prijateljica kaže da nisam u pravu. Molim vas, recite mi, kako da postupim u ovoj situaciji?
