Nakon sat vremena ohladio sam se i odlučio da je pustim, ali devojčice više nije bilo. Ponovo sam se probudio usred noći od košmara. Srce mi je ludo kucalo, a bio sam sav u hladnom znoju. Taj san me progonio već sedam godina.
Znao sam da sam nekada napravio neljudsku stvar i ne znam kako sada da se očistim. Iz dana u dan ponovo i ponovo sanjao sam taj zimski dan. U snu sam ponovo vikao, ponovo osećao ljutnju i iritaciju, ponovo grubo hvatam devojčicu za ruku i bacam je preko praga. A onda su ruke iz tame posegnule za njom i uvukle je u svoje vlasništvo.
Tek tada sam shvatio šta sam učinio. Pre sedam godina bio sam oženjen Ljudmilom. Ona je bila devojka iz sela mojih roditelja. Vratila se u roditeljsku kuću nakon prvog neuspelog braka.
Iz prvog braka imala je ćerku. Kada je počela naša veza, Soni je bilo osam godina. U početku sam mirno prihvatio to što ima dete, ali kada smo počeli da živimo zajedno, devojčica me je nervirala. Bila je nekako zbunjena, a još i nekako nespretna, odvratna pačica sa pšeničnom kosom.
I jednog dana, kada je Ljuda otišla kod majke, posvađao sam se sa Sonjom i izbacio je napolje. Bio je decembar. Nakon sat vremena ohladio sam se i izašao da je vratim, ali je nije bilo. Njeno telo su našli tri dana kasnije u šumi. Smrzla se. Ne znam zašto je otišla u šumu. Nakon toga se Ljuda razvela od mene. Mrzi me. I sam sebe mrzim. Nije bilo dana kada mi se savest smirila.
Ceo taj period sam molio Boga samo za jedno – da mi da šansu da nekako iskupljujem svoju krivicu. Jednom sam se vraćao kući s posla. Ponovo je bio taj nesrećni decembar. Bilo je kasno. Odjednom na ivici puta primetim malu figuru koja jedva pomera noge.
Zaustavio sam auto. Ispostavilo se da je to mala devojčica. Kada sam je prvi put video, skoro sam se uplašio, ličila je na Sonju. – Sedi u auto, smrznućeš se. Devojčica me je pogledala s oprezom.
– Neću te napasti, sedi. Odlučila je da mi veruje. Ispostavilo se da je pobegla od kuće jer je roditelji alkoholičari zlostavljaju. I tada sam shvatio da je ovo ta šansa koju sam tako dugo molio. Uzeo sam Svetlanu. Divno se slažemo. Razumem da ne mogu da iskupljujem svoju krivicu, ali barem želim da olakšam svoju sudbinu. Sada mi noćne more više ne dolaze.
