Nisam imao drugog izbora nego da isteram majku iz kuće našeg oca. Uvek sam znao da moja mama voli da troši mnogo novca na razne sitnice.
Čak i dok je tata bio živ, često su se mama i tata svađali zbog njenog rasipništva. Tata nema već 8 godina, ali mamin običaj je i dalje ostao. Kada je otišla u penziju, prvo je od mene tražila novac. Nije joj bilo dovoljno njene penzije za razne kupovine. Iskreno, nisam razumevao gde ide novac. Jer hranu i lekove za mamu kupujem sam, odeće ima dovoljno, pa gde ona troši novac.
I evo, nedavno mi zove mama i plače na telefonu. Ispostavilo se da su joj se nakupili dugovi i da sama nije u stanju da ih plati.
Kada sam otišao s njom u banku, oči su mi skoro ispale od suma koje sam čuo. Imali smo ozbiljan razgovor. Ispostavilo se da više ni sama ne zna na šta troši novac. Onda je išla kod drugarice u susedni grad, jer su joj trebali novci za put i poklone.
Tamo je kupila vrlo lepu zimski kaput, a još i kožnu jaknu i nove čizme. Tada sam odlučio da predložim mami poslovni dogovor. Kupujem njen deo stana, postajem vlasnik tog stana, a mama onda ide na vikendicu. Novac koji dam za njen deo odmah ide u banku da pokrije sve dugove. Mama se složila.
Ali se potom setila da u selu gde se nalazi vikendica nema normalnih supermarketa i tržnih centara. Paničila je kako će živeti bez novih stvari. A ja sam joj rekao da neće morati ništa da kupuje u selu, jer će živeti samo od svoje penzije, pa neće imati novca za rasipanje.
