Olena je umorna ušla u kuću. Muž je ušao za njom. Nije im se razgovaralo. Olena je bila jako umorna, jer je dan bio naporan.
— Olena, moramo da razgovaramo — rekao je Viktor. — Sada? — Da, od sutra će se mnogo toga promeniti u našem životu. Ne želim da te stavim pred gotov čin. Želim ti sve reći unapred. — Dobro, nadam se da želiš objasniti zašto si danas oborio dogovor? — Ne želim. Nije mi se dopao kupac. Ne želim da radim s njim. I odlučio sam da nam ovaj ugovor nije potreban. Ali o tome nisam želeo da razgovaram. — A o čemu onda? — Imam drugu ženu već neko vreme. Život s tobom mi je odgovarao. Da budem iskren, nisam planirao da idem kod nje, ali pre nekoliko meseci je rodila mog sina. A ti to nisi mogla da učiniš. Šta se dešava?
Olena je počela da se seća njihovog zajedničkog života. Upoznali su se na fakultetu, venčali su se. Započeli su zajednički posao. Ubrzo je došao uspeh, imali su novac, kupili su stan, pa još jedan. Ali nisu imali decu…
— Hoćeš da odeš kod nje? — Ne. Hoću da ti odeš. Već sam ti rekao, imam sina. Naslednika. Potreban nam je stan. Sutra Oksana i moj sin se sele ovde. — Stani, šta znači sutra? To je i moj stan. Ako želiš da živiš sa svojom ljubavnicom, izvoli. Ako želiš razvod, daj. Ali imamo mnogo imovine. Podelićemo stan. Ako želiš da ga zadržiš, dobro, onda mi isplati moju polovinu. I osim toga, daj mi vremena da se spakujem, da nađem novo stanovanje… A šta je sa firmom? — Ne razumeš me? Ne planiram da delim sa tobom. Firma je registrovana na mene. Stan je, nažalost, upisan na nas oboje, ali sam siguran da ću moći da uzmem sve od tebe. Ne planiram da delim sa tobom. Upozoravam te, više ne želim da te vidim ni u ovom stanu, ni u svom životu. Otkazana si. Sutra će Oksana doći ovde. Ako ne pokupiš svoje stvari, jednostavno ću ih baciti i zameniti brave u stanu. To je sve.
Olena je prvo uzela jedan kofer. Zatim drugi. Našla je kese i kutije. Ako već mora da pokupi stvari, pokupiće ih maksimalno. Viktor je, čini se, zaspao. Spakovala je najvredniji porcelan, nekoliko predmeta antikvitetnog nameštaja. U 3 sata ujutro otvorila je vrata spavaće sobe i upalila svetlo.
— Šta radiš? — skočio je Viktor. — Pakuju stvari, naravno. Ujutro je devojka uzela telefon i počela da traži advokata. Nema pristup Viktorovim računima. Advokati su bili spremni da je prime odmah. Olena je ukratko opisala advokatu sva dešavanja koja su se desila u njenom životu prethodnih 24 sata. Aleksandar Stepanović je dugo ćutao, pažljivo gledajući ženu. Olena nije izdržala.
— Nešto nije u redu? — Izvinite, iskreno, očekivao sam da vidim još jednu trofejnu ženu. Mladu. A ovde… malo sam iznenađen. — Pa živite. Aleksandar je odmahnuo glavom. — Imam pitanje, ali ne za vas. Već za vašeg muža. Osim što je on obični idiot, jer napušta ovakvu ženu… Ne mogu da shvatim šta on očekuje. Stan je kupljen u braku, u zajedničkom je vlasništvu. I firma je, sve je kristalno jasno: mora se podeliti. Izvinite, Olena, smem li da vam postavim lično pitanje? — Da, — odgovorila je. — A novac? Kako planirate da podelite kapital? — Nikada nismo imali zajednički budžet, moj novac je sa mnom. Auto je takođe na mene, za njegov auto ne tražim ništa.
Zanima me stan, firma i vikendica. — Vaš slučaj je lako dobiti. Biće mi drago ako odlučite da radite sa mnom, ali sa ovakvim slučajem bi se snašao bilo koji advokat. Recite, gde planirate da živite? — Pokušaću da se vratim kući. Ali ako on ispunjava obećanje i menja brave, moraću da tražim drugo mesto. — Sada ćemo da sastavimo zahtev za razvod. I zahtev za podelu imovine i sve… — Aleksandar joj je pružio ključeve. — Šta je ovo? — sumnjičavo je pitala Olena. — Ključevi od mog drugog stana. Obično tu borave prijatelji, kolege ili najlepši klijenti. Sada je stan prazan. Adresu ću vam napisati. — Ja ne… — Ne odbijajte, Olena, predstoje vam teški trenuci, neka barem jedan od vaših problema bude rešen lako.
Olena je otišla u stan, odspavala malo, a zatim otišla kod muža. Viktor je promenio brave. Na njene pozive dugo niko nije otvarao vrata. Na kraju su vrata bila otvorena i Olena je ugledala mladu i vrlo živahnu devojku. — Probudila si moje dete. Ne pravi buku. Viktora nema. Sada je ovo moj dom.
— Imam nekoliko pitanja. — Pa reci. — Hoću da znam, koliko ima vaš sin? — 8 meseci. — A zašto sve ovo sada? Zašto ne pre osam meseci? — Volim Viktora, nisam želela da vršim pritisak na njega, ali on nije hteo da se razvede od tebe. I tada sam mu rekla, ili do kraja nedelje dolazim ovde, ili idem kod mame u Žitomir i više neće videti sina. — Sada mi je sve jasno. Suđenje je bilo jako komplikovano i dugo. Olena je već nekoliko meseci živela u stanu Aleksandra. Olena je postala za njega ne samo klijent, već i prijatelj. Viktor se ponašao odvratno. Nije dolazio na ročišta, pravio je isterije. Uspelo mu je da falsifikuje dokumente o vlasništvu firme. A možda su to bili pravi dokumenti koje je Olena greškom potpisala među gomilom papira.
Glavna stvar je da je umesto Olene, sada su-vlasnik firme bio njegov prijatelj Stas. — Saša, — rekla je Olena jedne večeri. — Možda da zaboravimo na ovu firmu. Za stan će mi isplatiti novac. Za vikendicu takođe. Počeću novi posao i to je to. — Ovde se ne radi samo o vašem poslu. Vaš muž je prešao sve granice. Nisam ti sve rekao, ali on širi glasine o tebi i… nije trebalo da ti ovo govorim… — Saša, znaš da ću svejedno saznati. — Viktor priča da si mu prevarila na početku vašeg zajedničkog života, zatrudnela od nekog drugog, ali dete nisi zadržala, zbog toga niste ni imali decu.
Olena je zadivljeno uzdahnula. Suze su joj krenule niz lice. A zatim se iznenada okrenula prema mužu i poljubila ga u usne. — Samo napred, ali… ne želiš da objasniš? — Upravo si mi otvorio oči i pomogao da donesem ispravnu odluku. Sutra ću se sresti sa Viktorom i završiti celu ovu priču.
A onda ćemo početi novu. Našu, tvoju i moju.
Sutradan je Olena čekala Viktora u malom parku. Nekada je ovo bilo njihovo mesto. Muž je jako nerado pristao na sastanak. — Šta? Mesto sastanka je izabrano slučajno? Želela si da u meni probudiš stare uspomene? — Ne. — Samo ovde nema puno ljudi. Došla sam da ti dam ovo, — pružila mu je fasciklu. — Šta je ovo? — pitao je. — Sećaš se, pre pet godina smo bili u klinici na ispitivanju? Zbog toga što nisam mogla da zatrudnim. — Sećam se, tada su rekli da imaš problema… lečili smo se, ali nije pomoglo. — Lagala sam ti tada, — odgovorila je Olena. — Tu piše sve. Samo što problemi nisu bili kod mene. Problemi su bili kod tebe, ti ne možeš da imaš decu.
Sa tim rečima je ustala sa klupe i izašla iz parka. I onda je iznenada videla Aleksandra sa ogromnim buketom ruža. — Šta ti radiš ovde? — pitala je. — Imao sam neki osećaj da će ti biti tužno nakon razgovora sa Viktorom. Odlučio sam da dođem i podržim te. Olena je čvrsto zagrlila muškarca. Sada će sve biti u redu.
