Imam poznanicu, Ninu. Bila je obična žena, a njen život bio je prilično jednoličan: posao, deca, muž. Deca su odrasla i odselila se. Muž je počeo da pije, zlostavljao je Ninu, vređao je, ona je plakala. Deca su je zvala kod sebe, i Nina je odlazila u posetu, ali samo na nedelju dana, ne više. Deca imaju svoj svet, svoju porodicu. Naravno, svi se vole, ali treba živeti odvojeno. Nina se razvela od muža, ali su i dalje živeli u istom stanu. Iznajmljivanje drugog stana bilo je nemoguće jer joj je penzija bila premala.
Tada joj je poznanica ponudila da živi na njenoj vikendici: mala kućica, bez grejanja, zarasla u travu, ali tamo je bila sama svoj gazda. Najvažnije je bilo što je na imanju bila sauna i šupa sa drvetom za ogrev. Nina je pomislila: bar će preko leta moći mirno da živi, da ne sluša muževe uvrede i ne strepi od sledećeg udarca. Za to vreme možda nađe neki posao i iznajmi stan.
Poznanica ju je odvezla tamo, sa velikom torbom stvari. Već prvog jutra, izašavši bosa na trem i slušajući glasno pevanje ptica, Nina se osećala srećno. U blizini je bio ribnjak, i Nina je počela da se kupa tamo. Sredila je kućicu, oprala prozore, okačila jednostavne zavese koje je našla u starom ormaru. Kupovala je jeftine namirnice u lokalnoj prodavnici, ali je kuvala ukusna jela. Nina je imala posebnu strast prema začinima, biljkama i začinskom bilju, znala je njihove osobine i donela celu kolekciju sa sobom. Čak i jednostavna riblja čorba od putasa kod nje je mirisala toliko primamljivo da bi miris privukao bilo koga do kuhinje. Verovatno je baš taj miris privukao izgladnelog, beskućnog mačka do Ninine kuće.
Jednog popodneva, po povratku sa ribnjaka, Nina je zatekla mačka na tremu. „Eto, srele su se dve samoće“, nasmejala se Nina i iznela mu činiju čorbe. Mačak je sve pojeo bez mnogo nagovaranja, oblizao se i ostao da živi kod Nine. Nazvala ga je Vasiljko.
Nakon što je sredila kuću, Nina se posvetila vrtu, napravila male leje za šargarepu, luk i peršun. Očistila je žbunje ribizle i maline, obrezala stare, suve grane. Vasiljko ju je pratio svuda – u prodavnicu, do ribnjaka, pa čak i spavao pored nje, priljubljen uz njen obraz. Život je počeo da se sređuje.
Jednog popodneva, Nina je ugledala skup crni automobil nedaleko od imanja. „Izgleda veoma skup“, pomislila je. Dok je prolazila pored, iz auta je izašao muškarac i pitao gde može da natoči čistu vodu. „Izvolite, dođite“, pozvala ga je Nina, „u dvorištu je bunar.“ Ispostavilo se da je muškarac bio na pecanju na lokalnom jezeru, vraćao se kući, a probušio mu se točak. Rezervnog točka nije imao, pa je zvao vozača da mu donese novi. Nina ga je pozvala u kuću i ponudila večeru. Mihailo Vasiljevič je rado prihvatio i ona mu je sipala činiju pileće čorbe. Nije mogao da se odvoji od tanjira i tražio je još.
„Sve ovako ukusno kuvate?“ upitao je Mihailo Vasiljevič, oblizujući kašiku.
„Da, volim da kuvam“, odgovorila je Nina. „Imam predlog! Hoćete li kuvati za mene? Živim u gradu, živim sam, plaćaću vam dobro. Moj vozač će vas voziti po namirnice i donositi ih. Barem dva puta nedeljno.“ Nina je pristala. Voli da kuva, i to radi s ljubavlju. Zar neće moći da nahrani jednog čoveka?
Tako je Nina počela da kuva za Mihaila Vasiljeviča. Ponedeljkom i petkom vozač Kolja bi prvo odvezao gazdu na posao, a zatim dolazio po Ninu i Vasiljka (mačak je išao svuda!) i vodio ih na veliku pijacu.
U Mihailovoj kuhinji bilo je sve od aparata – blenderi, mikseri, kombajni. Na šporetu se krčkao boršč, u rerni su se pekli veliki komadi ribe, a u posudi pokrivenoj krpom narastalo je testo za mirisne pogačice. Vasiljko bi spavao na malom kauču u kuhinji, a na kraju dana dobio bi riblje repove ili mesne ostatke.
Dve nedelje kasnije, Nina je u Mihailovoj kuhinji zatekla veliki buket cveća i poruku: „Ninocka, sada volim da se vraćam kući!“ Pored je bio koverat sa prvom platom. Nina je pomislila: sada na jesen može tražiti sebi stan.
Svež buket cveća pojavljivao se uz svaki dolazak Nine. Jednog petka Mihailo je došao ranije i zajedno su pili čaj sa mirisnim kolačima. Zatim ju je Mihailo sam odvezao do vikendice (naravno, sa Vasiljkom!) i pozvao je na pecanje za vikend.
Nina je pristala. Čak je i Vasiljko išao sa njima, hranili su ga ribom, a sami su sve vreme smejali se i šalili. Bili su kao deca!
Na jesen, Ninocka se udala za Mihaila Vasiljeviča. Iseljavajući se iz male vikendice, Nina je sa sobom ponela samo veliku kutiju sa začinima i mačka. Pa, šta joj drugo treba za sreću?
