Rastao sam u naselju. Moj otac je radio kao vozač, i rano je počeo da me uči da vozim kamion. Zbog toga sam sa osamnaest godina lako položio vozački ispit. Kasnije sam završio tehničku školu. Po struci sam bravar – vodoinstalater.
Posle vojske oženio sam devojku iz našeg naselja. Radio sam kao vozač i bavio se popravkom vodovoda. Novca nam je bilo dovoljno, ali karakteri su nam se stvarno razdvojili. Bio sam više domaćin, a ona je bila suprotno – prijatelji, diskoteke. Kao rezultat toga, rastali smo se, i ja sam otišao u grad s ciljem da kupim auto i stan.
Živeo sam u studentskom domu. Radio sam kao utovarivač i prao automobila. Glavni cilj je bio da uštedim novac. Moj komšija u domu je bio električar, pa me je naučio tom zanatu. Tako sam za dve godine skupio novac za pristojan automobil. Počeo sam da taksiram i vozim po pozivu „muškarac na sat“. Došao sam do jedne devojke kojoj je stalno nešto bilo pokvareno.
Nekoliko poziva za vodovod i struju, i spojili smo se. Ubrzo smo se venčali. Samo, cela njena rodbina se na mene naoružala! Počeli su da zameraju ženi, šta, navodno, koga je dovela u kuću. Vozači, utovarivači, perači automobila, vodoinstalateri i električari – to su lenjivci i alkoholičari. A ja uopšte ne pijem! I nisam lenj, naprotiv, više sam radoholik.
Ali rodbina nije prestajala i postavila mi je ultimatum: “Pošto si se oženio našom ćerkom sa stanom, idi i uči neku pravu profesiju, inače ćemo je teško razvesti!” S druge strane, moji rođaci su me pritiskali i zahtevali da se “uzmem u pamet”. Otac od žene i svekrva rade u državnim kancelarijama, često su u dugovima, i još se ponose tim! Imaju visoko obrazovanje.
Svekrva je vaspitačica u vrtiću, otac od žene – veterinar u opštinskoj klinici. Kako im objasniti da moj posao donosi mnogo više prihoda nego njihovo visoko obrazovanje. Moja žena i ja uskoro ćemo dobiti dete. A ja ću raditi ono što znam, i to od jutra do večeri, ali barem moja deca neće imati nikakve potrebe. Dosta je da se ove profesije smatraju nižim. One su, zapravo, najtraženije!
