Otvorio sam i kao da su me polili hladnom vodom. Moja žena i ja smo bili veoma srećni kada je naša jedina ćerka želela da živi s nama nakon venčanja. Imamo svoju veliku kuću, a zet nam se dopadao, tako da nismo osećali nikakvu sramotu. A i dete nam je bilo tu, šta nam još treba? A vest o dolasku unuka potpuno nas je učinila sa ženom naj srećnijim ljudima.
Prvi unuk se rodio, a onda još jedan, i još dvojčad. Ženi je bilo teško da ide na posao, jer je naša Milana jednostavno bila pretrpana brigama oko dece. Međutim, ubrzo je ćerka rekla da ne planira da postane domaćica i da želi da se vrati na posao. Podržali smo je u tome. Ali stvar je u tome da je mojoj ženi bilo veoma teško da se brine za četiri mališana sama. Morala sam da uzmem posao kući da bih joj pomogao u nečemu. Na kraju dana, mi smo bili kao istisnut limun, a ponekad su joj oči bile zamagljene tokom večere.
Mislite li da su oni uveče preuzimali brigu o deci? Ništa slično, čak je i sudove posle večere često morala da opere moja žena ili ja. Milana, stenjući i uzdišući posle „teškog“ radnog dana u kancelariji, legla je da se odmori na kauču, ne zaboravljajući da ponese svoj laptop. Žena je kroz aluzije, a potom i direktno, pokušavala da kaže ćerki da deca treba da provode vreme sa majkom.
Milana je samo odmahnula rukom. Pa, nismo hteli da pravimo skandal, pa smo sa ženom nastavili da nosimo celu kućnu odgovornost i brigu o deci. Dok nas jedan slučaj nije otvorio oči o našoj vlastitoj ćerki.
Tog dana je zet zaboravio telefon kod kuće, a na poslu mu je bio neophodan. Uzeo sam telefon i istrčao da ga donesem, a tu mi na telefon stiže poruka od ćerke. Uplašio sam se – šta je to moglo biti, da ona šalje SMS, kad smo tek bili zajedno. Otvorim poruku i kao da su me polili hladnom vodom. Ćerka se vrlo nepovoljno izrazila o nama u toj poruci. Nisam ni shvatio odmah da nas je nazvala parazitima.
O ostalom ću da ćutim. Nisam ništa rekao zetu i ženi. Jedva sam izdržao do večere i za vreme večere rekao da ne želim da podnosim njihovu prisutnost u svom domu. Svi su bili u šoku. Ćerka je jednostavno skočila. Žena je pokušala da se umeša i sve da smiri, ali sam rekao: – Dosta! Loše smo odgajili svoju ćerku, ako nas sada smatra parazitima, kad su nam se popeli na vrat. Pa dobro, više nećemo parazitski živeti.
Put je slobodan. Sada žive kod njegovih roditelja. Jadna žena mora da spava u kuhinji, iako ima svoj stan, a ne privatnu kuću. U početku su veoma žalili za unucima, naročito žena. Kasnije su je ponovo pozvali na posao i život je počeo polako da se sređuje. Žena insistira da se pomirim sa ćerkom. Ja nemam ništa protiv, ali prvo ona treba da se izvini. A inače – nikako.
