Olga i Vadim su bili u braku već sedam godina. Bili su veoma skladan par, a jedino što ih je mučilo bilo je odsustvo dece.
Pre tri godine, nakon terapije lečenja, konačno su uspeli da zatrudne.
Ali, u osmom mesecu kod Olge su počeli prevremeni porođaji, i beba se rodila nedonošena.
Živela je samo dva dana.
Olga i Vadim su bili duboko slomljeni, jer su dete čekali toliko dugo.
Kada je Olga ponovo zatrudnela, pažljivo je pratila sve preporuke lekara i nadala se da će ovog puta sve biti u redu.
I na vreme, rodio im se predivan dečak.
Te iste večeri, u istoj bolničkoj sobi, porodila se i Alina.
Alina je tek napunila osamnaest godina. Njena trudnoća bila je iznenadna i neplanirana.
Odmah nakon porođaja, odrekla se deteta.
Olga nije mogla mirno da gleda kako mala devojčica, ostavljena bez majčinske ljubavi, neprestano plače.
Pozvala je supruga.
— Vadime, ljubavi, mi smo želeli da imamo i ćerku, zar ne?
— Pa da, a zašto?
— Ovde se desila jedna situacija…
Olga mu je ispričala šta se dogodilo u porodilištu.
Vadim je predložio da najpre vide dete.
Čim su prvi put uzeli bebu u naručje, oboje su shvatili – ona je njihova ćerka.
Odlučili su da je usvoje.
Tako se dogodilo da je Olga rodila samo sina, ali su se kući vratili sa dvoje dece.
Porodica je radosno prihvatila Evu kao svoju.
