– Slušaj, nismo deca, ne želim da igram igre, reći ću direktno: imam drugu. Želim da se razvedemo i da živim s njom.
Udala sam se za svog muža kada smo oboje imali po 27 godina. Tada smo oboje znali šta želimo od života: mir, stabilnost i sigurnost u budućnost. Za skoro 24 godine braka rodili smo dvoje dece: sina Pašu i ćerku Arišu. Uvek smo imali stabilan posao, kod kuće je uvek bilo čisto i prijatno. Mislila sam da ne mogu biti srećnija, ali ispostavilo se da sam grešila. Kada je naš Paša, tačnije naša snaja Sveta, podarila nama našeg Aleksandra, skakala sam od sreće.
Imala sam sve u životu, ali mom mužu, kako se ispostavilo, nije bilo dovoljno… Jednom, vrativši se kući iz prodavnice, muž mi je rekao:
– Slušaj, nismo deca, ne želim da igram igre, reći ću direktno: imam drugu. Želim da se razvedemo i da živim s njom.
Tada mi se zemlja izmakla ispod nogu. Moj srećan život u trenutku je izgubio boje, ali nisam ga molila da ostane sa mnom. On je već doneo odluku da posle 25 godina zajedničkog života ode kod druge žene. Umesto da se zapustim i prerano pretvorim u staricu, upisala sam se na razne aktivnosti i odlučila da dovedem svoj život u red.
Moj savet vama: ako, ne daj Bože, doživite nešto slično, setite se jednostavnih pravila: volite i poštujte pre svega sebe, a ne muža; imajte svoju zanimaciju (ne mora biti profitabilna, ali neka bude takva da svakog dana napredujete i ne stagnirate); ako muž odluči da ode – pustite ga, ne molite ga da ostane; ne tražite brzu i nekvalitetnu zamenu za bivšu polovinu – to je put u nikuda.
I za kraj, reći ću: živite i uživajte u životu, jer bolje od vas to niko neće učiniti.
